Piše: Marija Georgievska
Kriza je naša svakodnevnica. Finansijski problemi većine kompanija, uslijed krize, postaju ozbiljni, a mnoge od njih su na ivici opstanka. Uzroci za ovakvu situaciju dolaze sa mnogih strana: pandemija, energetska kriza, rusko-ukrajinski rat; svo ovo su razlozi koji podstiču inflaciju, a sve zajedno se odražava i na smanjenu kupovnu moć građana. U konačnici, sve to utiče na poslovanje kompanija.
Ovo nije samo situacija koja prevladava ovdje, cijeli svijet “živi” istu noćnu moru. Uznemirujuće misli: da li se kompanije zaista bore, kako se nose sa ovim uslovima i kakva je poslovna klima, koliko prostora uopće imaju za ovu borbu?
U ovako teškim uslovima rada ključno je preduzeti mudre, kontinuirane i ispravne korake. Ako postoje dileme u menadžmentu, bolje je potražiti savjet stručnjaka nego samostalno donositi nesigurne, rizične i ishitrene odluke. Ovakvim odlukama, u ovakvom ambijentu poslovanja, dodatno će uzrokovati probleme u preduzeću.
Ipak nakon svih proporuka za uzimanje poslovnih konsultanata, većina menadžera se oslanja na sopstvene stavove i odluke u vođenju biznisa, vjerujući da najbolje znaju svoj posao i da im niko spolja ne može reći ili pomoći. Pogrešno ili ne, uglavnom će sami suditi, ali ono što više djeluje na našim prostorima je moto – “pronađi sebe, pa živi”. Ta krilatica je sada u kriznom vremenu aktuelnija više nego ikad, pa svako sa svojim ograničenim i dosta subjektivnom vještinama, koliko zna i umije, uspijeva ili ne uspijeva da se snađe. Stoga se postavlja pitanje ko će uopće opstati?! Da li imaju šansu ona preduzeća koja se ne snalaze u novonastalim okolnostima (nelikvidno preduzeće), što podrazumijeva da nisu dobro prošli i došli u stanje likvidnosti, zbog niza faktora u ovom vremenu krize.
Ali koliko su naši menadžeri spremni da se snađu, da izdrže ovakve krize, koje se međusobno nadopunjuju: pandemija; energija; i to zajedno sa prijetnjama miru? I to, sve u našem ambijentu poslovanja i preživljavanja ekonomije.
Da li je opstanak preduzeća samo u sposobnosti i nadležnosti menadžera ili je odgovornost države i to donosi dio manjka mnogih kompanija i sektora.
A da li priča i “izvlačenje” države “drži” da je sad kriza? Da, sada je kriza i okolnosti su drugačije za poslovanje, ali ako druge stvari funkcionišu, ako je stvoreno okruženje za poslovanje uz dobar plasman i funkcionalnost institucija, organizacija, administracija e fficijencija itd. onda, čini se da bi udarci na preduzeća bili manji, rizici takođe, a ekonomija bi lakše podnijela udare ovakve krize, zato što bi se nosila samo sa krizom ili krizama, a ne sa svim ovim stvarima ovdje. Jednostavno, postojao bi smao jedan aspekt u borbi protiv krize. Sada je mnogo teže to uraditi. Jer teško se fokusirati menadžmentu: čime bi se radije bavili, krizama ili neefikasnošću i uslovima poslovanja. U ovim uslovima i sa svim iskustvima, diplomama, edukacijama iz oblasti menadžmenta vjerovatno je nekome teško da se bori i bude uspješan, snalažljiv, tečan.
Kompanije iz mnogih sektora traže podršku države. Ali koliko njih se može osloniti na tu podršku? Trenutno imaju mogućnost pristupa finansijama, putem institucija, kredita, javnih poziva za preduzeća, poljoprivrednike itd. Koliko dugo će to držati kompanije izdržljivim? Možda nedovoljno, ali dobro je, barem će ih malo smiriti i dati nadu za nastavak rada. Zašto, u takvim okolnostima, mnogi vlasnici preduzeća ipak razmišljaju o zatvaranju. , nakon svih napora, programskih mjera itd. treba li dozvoliti, promijenu kurs i odabir pravca koji ide u suprotnom smjeru: ishodovaće smanjenjem broja preduzeća i otpuštanjem radnika. Stoga podrška mora postojati u mnogim oblicima, a ne samo kreditima itd. Očekujuse zakonska rješenja, koja će poboljšati uslove rada privrede i stvoriti povoljniju poslovnu klimu.
Mada postoje uvjeravanja da država dobro kontroliše stvari, ipak ostaje na kompanijama da se bore za razvoj, inovacije, investicije, sticanje novih tržišta, uvođenje visokih tehnologija itd. U ovakvom okruženju, u izuzetno teškim uslovima rada usled krize, uz suočavanje sa svim zakonima, procedurama, fiskalnim taksama, zastarjelim institucijama, dvosmislenosti u mnogim zakonskim rešenjima, nelojalnom konkurencijom, te sivom ekonomijom, za većinu privrednika će značiti još veći kolaps.
Određeni sektori trpe velike gubitke. Podaci (za Makedoniju) potvrđuju da je kriza “progutala” mnoge kompanije. Naime, u prvom kvartalu ove godine izašlo je 3.920 kompanija, pokazuju podaci na Biznis platformi. Mreža. m.c., dok je prošle godine broj ugašenih preduzeća iznosio 6.995 kompanija. Ugašena preduzeća su u sektorima trgovine, prerađivačke industrije, stanovanja, građevinskih preduzeća, transporta i skladištenja. Iz podataka, međutim, u Centralnom registru prošle godine, vidi se da je u 2020. godini izbrisano 6.214 firmi po svim osnovama. Stoga, nije uvijek stvar u vještini, sposobnosti, znanju o poslu. Kada se stvori povoljan ambijent za privredu, onda “izmjerimo” neodrživo i nelikvidno.
PODUZETNICE.BA
