Mala i srednja preduzeća su definisana u EU kao sektor koji ima manje od 250 zaposlenih, koji je samostalan od većih kompanija i sa godišnjim prometom koji ne prelazi 50 miliona eura i sa ukupnim godišnjim bilansom koji ne prelazi 43 miliona eura.
Ova definicija je važna za utvrđivanje kompanija koje mogu koristiti EU programe namenjene MSP i određene politike kao što su državna pomoć namenjena MSP i pravila za konkurenciju.
Definicija se često mijenjala u zadnjih deset godina kako je MSP postajao politički redovno pitanje.
U Europskoj uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzeća, što čini 99 % ukupnog broja preduzeća (od njih 93% su mikro preduzeća).
U njima je zaposleno oko 75 miliona radnika, od čega oko 80 % radi u tekstilnoj industriji, građevinarstvu ili industriji nameštaja. 2/3 svih zaposlenih radi u privatnom sektoru:
– Mikro preduzeća 29,8%
– Mala preduzeća 20,8%
– Srednja preduzeća 18,5%
– Velika preduzeća 32,9%
U okviru kategorije malih i srednjih preduzeća, srednje preduzeće se definiše kao preduzeće koje zapošljava manje od 250 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 50 miliona eura i čiji ukupan godišnji bilans stanja ne prelazi 43 miliona eura.
Malo preduzeće je preduzeće koje ne zapošljava više od 50 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 10 miliona eura. Mikro preduzeće je ono koje ima do 10 radnika i čiji godišnji promet ne prelazi dva miliona eura. Ta preduzeća dominiraju u Italiji (47%) i Turskoj (41%). Jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju kreatori MSP politike je poznavanje onoga što MSP sektor želi.
MSP nekad ima potrebu za određenim resursima sa tržišta (koji se nazivaju eksternalijama) a koje velike firme imaju (računovodstvo, marketing, itd.). Za razliku od velikih hijerarhijskih korporacija, MSP su često prilično neformalni, sa vlasnikom-menadžerom i malim brojem zaposlenih pri čemu ličnosti dominiraju.
Zbog toga su uveliko drugačija i imaju drugačije potrebe. U propisima država članica MSP su definisana lokalno, dok sektorske varijacije čine firmu malom u jednom sektoru i velikom u drugom – neka MSP imaju veliki rast i tehnologiju, a druga su kompanije životnog stila i kompanije jednog lica.
Uspješan MSP sektor ima potrebu za otvaranjem velikog broja firmi svake godine kako bi nadoknadio izuzetno visoku stopu neuspjeha.
Održavanje tempa zahtjeva aktivnu intervenciju politike kako bi se sektor reprodukovao i održala njegova dinamika.
Kakav je značaj malih i srednjih preduzeća u Evropskoj uniji?
Koliko su važna mala i srednja preduzeća dokazano je i na samitu šefova vlade Europske unije u Lisabonu, u martu 2002. godine, gdje je sektor preduzeća male privrede označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Europska unija postane „najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.“
U junu 2002. godine lideri EU su usvojili Europsku povelju za mala i srednja preduzeća, kojom se pozivaju članice Europske unije i Europsku komisiju da pruže podršku i pomognu malim preduzećima u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnog zakonodavstva, popisa, poreskog i finansijskog sistema.
Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Europskoj uniji.
Za mala i srednja preduzeća se očekivalo da odigraju ključnu ulogu u procesu tranzicije zemalja centralne i istočne Europe, koje su od pre nekoliko godina članice Unije. Mislilo se da će ovaj sektor doživjeti pravi bum, pošto se uklone granice, i da će na taj način ubrzati prelazak sa planske na tržišnu privredu. Smatralo se da će indirektno ova preduzeća pogurati velike kompanije da se lakše prilagode konkurenciji na tržištu.
No, gotovo ništa od ovih predikcija se nije dogodilo i to iz sljedećeg razloga – mala i srednja preduzeća nisu bila dovoljna da poguraju ekonomski razvoj i procese transformacija u tranziciji. Sektor malih i srednjih preduzeća se jako teško razvija, ako nema dovoljno velikog rasta privrede i odgovarajuće institucionalne podrške, što je zaista i nedostajalo u ovim zemljama usljed lošeg nasljeđa iz prethodnog perioda. Ali i pored toga sektor male privrede je ipak rastao, no njegova ekonomska snaga je ostala mala.
Od 2004. godine i ove tranzicione ekonomije su postale dio Europske unije i njene snažne ekonomije. Od preko 200 miliona preduzeća male privrede koja posluju na teritoriji Europske unije, čak četvrtina se bavi trgovinom, a druga četvrtina posluje sa nekretninama ili se bavi konsaltingom.
U industriji je registrovan relativno mali broj preduzeća (oko 13%) i stiče se utisak da se smanjuje broj ovih preduzeća. Kad je u pitanju analiza obrta kod malih i srednjih preduzeća na teritoriji Europske unije, najveći obrt ostvaruju trgovinska preduzeća, a njih slijede male privrede koje posluju u industriji.
Što se tiče malih i srednjih preduzeća u industrijskom sektoru, čak 14 % njih je imalo izvozne operacije takom 2007. godine i time se ovaj sektor male privrede pokazao kao najbolji, bar što se tiče učešća u nacionalnom izvozu. Ali istovremeno ovaj sektor je i jedan od najvećih uvoznika, zbog nabavke inputa iz inostranstva, odnosno repromaterijala. Zanimljivo je i da je u ovom sektoru istovremeno bio i najveći prihod od izvoznih aktivnosti, što je svakako podatak koji veoma ohrabruje. Najviše se trgovalo sa proizvodima prehrambene industrije, gdje pritom najveći dio izvoza odlazi na njemačko, britankso i francusko tržište.
Prof. dr. Sadik Bahtić
SADIK BAHTIĆ (Sanski Most, 1957), doktor ekonomskih nauka, univerzitetski profesor, političar. Rođen je u Sanskom Mostu. Završio je Ekonomski fakultet u Banjoj Luci 1988. godine. Magistrirao je 2007., a doktorirao 2010. godine i stekao zvanje doktora ekonomskih nauka. Profesor je na Fakultetu za menadžment i poslovnu ekonomiju na Univerzitetu u Travniku. Od 2012. godine prodekan je za nastavu na istom fakultetu. Poznaje njemački, engleski i ruski jezik. Aktivni je učesnik brojnih kongresa i simpozija u zemlji i inozemstvu, na kojima su veoma zapažena njegova naučna i stručna izlaganja. Bio je kantonalni poslanik i predsjednik Kluba poslanika SBiH u Kantonalnoj skupštini USK i poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine. Kao političar pokazao se, da je pragmatičar, bez bespotrebnih jalovih diskusija u parlamentu, spreman na kompromis i korektan dogovor sa koalicionim partnerima, ali nikada na štetu države Bosne i Hercegovine. Njegova pragmatičnost i elokvencija davali su efekte u tom zamršenom čvoru bosanskohercegovačke politike (u kojoj: jedan gradi – dva razgrađuju); tako da se, itekako, osjeti njegova neprisutnost u parlamentu USK kantona i parlamentu Bosne i Hercegovine, gdje su zasjeli mnogi spavači – uhljebljeni neproduktivni kadrovi pojedinih političkih stranaka. Nauka ga je, jednostavno rečeno, otela politici. Djela – knjige i skripte: Ekonomski razvoj, Ekonomika preduzeća, Mikroekonomija, Upravljanje investicijama, Projektni i investicioni menadžment. Objavio je brojne naučne i stručne radove u domaćim i inozemnim relevantnim naučnim časopisima.
